Studija izvodljivosti postrojenja za termičku obradu otpada i njegovo pretvaranje u električnu energiju, na deponiji „Livade“, pokazala da bi se tako električnom energijom moglo snabdjeti oko 50.000 domaćinstava.

Direktor Deponije Aleksandar Božović kazao je za „Dan“ da je ovo jedini održivi dugoročni način za zbrinjavanje otpada. On je istakao da u Evropskoj uniji ima 500 ovakvih postrojenja i da se nova uveliko grade.

Preduzeće Deponija je za studiju izvodljivosti postrojenja za termičku obradu otpada odnosno spalionicu dala 360.000 eura. Radio je konzorcijum „GP sistemi“ iz Ljubljane, „Vatreks“ iz Beograda i „Mediks“ iz Podgorice.

– Svi moramo da znamo da od 2035. godine nema više novih sanitarnih kada, a na postojećim biće dozvoljeno odlaganje samo do deset procenata otpada, ostalo se mora reciklirati i obraditi termički. Da bi se termički obradio otpad moramo imati postrojenje, a da bi to imali moramo uraditi studiju izvodljivosti. Uradili smo je i dala je sve parametre da je projekat isplativ, ekološki ispravan sa filterskim postorojenjima koji su više desetina miliona, a misija štetnih gasova drastično ispod nivoa koji je ograničen.

Sa druge strane ako znamo da smo rokom obavezni da recikliramo velike procente za koje definitivno nijesmo spremni kao država na današnji dan, jer nemamo komunalnu infrastrukturu ni za primarnu selekciju ni za obradu tog selektiranog materijala, ovo je energetski ekološki projekat ono što se obradi kroz ova postrojenja se računa u reciklažu. To Evropa računa u reciklažu - rekao je Božović.

Božović kaže da je zbrinjavanje komunalnog otpada primarni cilj, ali i proizvodnja električne energije.

– U ovom slučaju električne energije, spremne za distribuciju, biće okvirno za 50.000 domaćinstava. To je jako velika količna električne energije čak 12 ili 13 procenata od ukupne termoelekrane Pljevlja. Tu shvatimo gdje treba da se krećemo i koji su nam ciljevi kada su ovakva postrojenja u pitanju.

Energiju će da koriste elektrodistributivna mreža jer to tako funkcioniše. Sa njom dalje upravlja energetski sektor. Imamo kišne i oblačne dane kada solari ne rade ili dani kada ne mogu da rade elektrane, a ovo bi pored termoelektrane Pljevlja bio jedini stabilan izvor elentrične energije 24 časa sedam dana - kazao je Božović.

On ističe da je u pitanju projekat koji je jako skup, odnosno preko 200 miliona eura.

– Koliko bi tačno to bilo vidjeće se kroz glavni projekat. Ovo su ponude koje je obrađivač studije mogao da dobije u ovom trenutku. Dok se ne uđe u fazu projektovanja teško je definisati precizniju cifru. Povrat investicje projektovan je na 16 godina - istakao je Božović.

Studija izvodljivosti, prije neki dan, prezentovana čelnicima Glavnog grada i ministrima u Vladi Crne Gore.

– Firma „GP sistemi“ završava takvu energanu u Prahovu u blizini Kladova, i ona je za opasan otpad. Oni su je projektovali i uključeni u izvođenje, a radili su je i u Belgiji. U tenderu nam je bilo navedeno da ponuđač ima iskustvo, odnosno da je radio na teritoriji EU i da u poslednjih pet godina zbog izmjena tehnologija i standarda izduvnih gasova bude neko ko se u skorije vrijeme bavio time - naveo je Božović.