Bruto domaći proizvod (BDP) Crne Gore porastao je u drugom kvartalu ove godine 3,5 odsto, pokazuju preliminarni podaci Monstata.

Vršiteljka dužnosti pomoćnica direktora Sektora za makroekonomske statistike, nacionalne račune i cijene, Branka Šušić Radovanović, kazala je da je BDP u drugom kvartalu iznosio dvije milijarde eura, dok je u istom prošlogodišnjem periodu bio 1,85 milijardi eura.

“U apsolutnom iznosu stvoreno je 106 miliona eura više dodane vrijednosti u odnosu na isti kvartal prethodne godine”, kazala je Šušić Radovanović na konferenciji za novinare.

Ovaj rast, kako je objasnila, rezultat je kombinovanog efekta rasta proizvodnje, potrošnje, zaposlenosti i fiskalnih prihoda, uprkos izazovima na strani spoljnotrgovinske razmjene.

“Ključni doprinos rastu BDP-a za drugi kvartal odnosi se na industrijsku proizvodnju, koja je zabilježila izuzetno visok rast od 18,6 odsto, što je najveći sektorski doprinos ukupnom BDP-u”, dodala je Šušić Radovanović.

Sektor građevinarstva takođe bilježi stabilan rast vrijednosti izvršenih građevinskih radova od 4,5 odsto, što može ukazivati na nastavak investicija u infrastrukturu ili privatnu gradnju.

“Trgovina na malo zabilježila je realan rast prometa od 4,6 odsto, što je usklađeno s rastom lične potrošnje domaćinstava i povećanjem zaposlenosti i zarada”, precizirala je Šušić Radovanović.

Uslužni sektor ostvario je prosječan rast prometa od 8,8 odsto, što ukazuje na rast potražnje za uslugama i rast poslovnih aktivnosti.

“Rast broja zaposlenih i rast zarada snažno su uticali na povećanje kupovne moći stanovništva, što se direktno reflektuje na rast lične potrošnje, a ovi pokazatelji svedoče o stabilnom tržištu rada i generalno boljem životnom standardu”, objasnila je Šušić Radovanović.

Uprkos negativnom spoljnotrgovinskom bilansu, fiskalni rezultati su veoma pozitivni.

“Dakle, ekonomski rast u drugom kvartalu ove godine temelji se prvenstveno na snažnoj industrijskoj proizvodnji, rastu lične potrošnje i poboljšanju na tržištu rada. Iako je spoljna trgovina ostala negativna komponenta, stabilan rast prihoda investicija, zajedno sa jačanjem domaće tražnje omogućio je održiv rast bruto domaćeg proizvoda”, poručila je Šušić Radovanović.

Prema njenim riječima, podaci za prvi kvartal ove godine su revidirani, te je ranije objavljena nominalna stopa rasta od 5,3 odsto revidirana na 5,7 odsto, a realna stopa rasta, koja je bila 2,5 odsto, sada iznosi 2,8 odsto.

Monstat je danas predstavio i rezultate obračuna BDP-a za prošlu godinu, koji je iznosio 7,65 milijardi eura, dok je u 2023. bio 7,07 milijardi eura.

“U apsolutnom iznosu, u prošloj godini stvoreno je 383,9 miliona eura više dodane vrijednosti u odnosu na 2023”, rekla je Šušić Radovanović.

Stopa nominalnog rasta BDP-a u prošloj godini iznosila je 8,1 odsto, dok je realni rast iznosio 3,2 odsto.

BDP po stanovniku u prošloj godini iznosio je 12,26 hiljada eura, dok je u 2023. godini bio 11,34 hiljade eura.

“U prošloj godini, privredna aktivnost pokazala je pozitivan trend u većini sektora, iako su pojedine grane i komponente BDP-a ostvarile negativne rezultate, što je ukupni rast učinilo umjerenim”, kazala je Šušić Radovanović.

Najveći doprinos rastu BDP-a dolazi iz sektora prerađivačke industrije, koja se pozicionirala kao ključni nosilac industrijskog oporavka. S druge strane, značajan negativan doprinos rastu BDP-a zabilježen je u sektoru snabdijevanja električnom energijom, koji je pao 20,7 odsto u realnim iznosima.

“Privreda u prošloj godini pokazala je zapažene rezultate, vođena rastom industrije, građevinarstva, lične potrošnje i investicija. Ukupno gledano, ekonomski rast podržan je domaćom potražnjom i fiskalnim prilivima”, objasnila je Šušić Radovanović.

Monstat je danas predstavio i rezultate obračuna bruto nacionalnog dohotka (BND) Crne Gore za prošlu godinu, koji je iznosio 7,62 milijarde eura i nominalno je veći u odnosu na 2023. godinu 6,8 odsto. 

„Saldo primarnog dohotka iz inostranstva za prošlu godinu bio je negativan i iznosio je 21,3 miliona eura, što je za 88,7 miliona eura manje nego u 2023“, saopštila je Šušić Radovanović.

BND po stanovniku u prošloj godini iznosio je 12,23 hiljade eura.

Monstat  je danas objavio i rezultate revidiranog BDP-a za 2023. godinu, kao i kompletnu vremensku seriju godišnjih i kvartalnih podataka za period od 2006. do 2023. godine.

Monstat je sproveo veliku (benčmark) reviziju BDP-a za period 2006–2023. godine, u skladu sa harmonizovanom evropskom politikom revizije (HERP) .

Velika revizija i usklađivanje obračuna BDP-a sa Evropskim sistemom nacionalnih računa, rezultat je novih izvora podataka, metodoloških unapređenja i primjene nove klasifikacije individualne potrošnje prema namjeni COICOP 2018.

Novi izvori podataka uključili su, između ostalog, podatke popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, popisa poljoprivrede, administrativne izvore podataka,

„Na osnovu novih i unaprijeđenih izvora podataka, nominalni BDP za 2023. godinu, kao referentnu (benčmark) godinu, povećan je 1,5 odsto, dok je za period 2006–2022 u prosjeku smanjen 0,6 odsto“, rekla je Šušić Radovanović.

Realna stopa rasta za 2023. godinu revidirana je sa 6,3 odsto na 6,5 odsto, dok su za period 2006-2022 realne stope rasta BDP-a ostale uglavnom na prethodno objavljenim nivoima, uz manja odstupanja po godinama.