Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje rast crnogorske ekonomije u ovoj godini 3,2 odsto, preporučujući nadležnima u državi da implementiraju svježe mjere kako bi obuzdali rashode i povećali prihode.

"Ako bi to uradili, to bi pomoglo da se fiskalna pozicija uskladi sa Zakonom o fiskalnoj odgovornosti Crne Gore. Dodatno, ovo bi bilo konzistentno sa aspiracijama Crne Gore da se pridruži eurozoni nakon pristupanja Evropskoj uniji, koje je ciljano za 2028", navodi se u završnoj izjavi Misije MMF-a, u okviru redovnih godišnjih konsultacija po članu IV Statuta Fonda.

Kako se dodaje, na osnovu projekcija iz osnovnog scenarija, ekonomski rast projektovan je na 3,2 odsto u ovoj godini i u velikoj mjeri je zasnovan na preliminarnim indikacijama umjerene ljetnje turističke sezone.

“U ovom trenutku se predviđa da će rast u periodu od 2026-2030 ostati na sličnim nivoima, što se poklapa sa trenutnom potencijalnom stopom rasta ekonomije. Očekuje se da će ukupna inflacija ostati povišena ove godine, sa mjesečnim prosjekom od četiri odsto, usporavajući prema dva odsto na srednji rok”, navodi se u izjavi.

Ekonomski rast je došao na umjereni nivo na 3,2 odsto u prošloj godini, a posljednji podaci ukazuju na to da se kreće oko istog nivoa u prvoj polovini ove godine.

“Ovi trendovi upućuju na to da je ekonomija sada konvergirala ka svom produktivnom potencijalu”, dodaje se u izjavi.

Završna izjava Misije, predstavljena je danas na zajedničkoj konferenciji za medije Centralne banke (CBCG), Ministarstva finansija i MMF-a.

Šef Misije MMF-a za Crnu Goru Srikant Seshadri kazao je da se ekonomski uslovi mijenjaju.

„Nakom pandemije, ekonomija se sada konvergira na trenutni produktivni kapacitet koji je negdje oko 3,5 odsto“, rekao je Seshadri.

On je naveo da su kratkoročni prioriteti da fiskalnu politiku treba ponovo kalibrirati, kako bi se prilagodila ekonomskim okolnostima koje se mijenjaju

Dugoročni prioritet je da se otključa potencijal crnogorske ekonomije, da se ekonomija diverzifikuje mimo turizma, da se otvori talenat radne snage, posebno žena, i da se unaprijedi kvalitet javnih investicija.

„Moraju se izbalansirati javne investicije i odgovoriti na rastuće pritiske na javnu potrošnju. Ohrabren sam koracima koje je Vlada preuzela da ispuni ove izazove“, dodao je Seshadri.

Guvernerka CBCG Irena Radović kazala je da je ova Misija potvrdila da je crnogorski bankarski sistem snažan, otporan i stabilan.

„Ono što je evidentno u nalazima Misije je da crnogorske banke posluju sa visokim nivoom kapitala, likvidnosti i kvaliteta aktive“, rekla je Radović.

Ona je konstatovala da je bankarski sistem Crne Gore, nesporno, najzdraviji sektor crnogorske ekonomije i jedan od ključnih pokretača ekonomskog rasta.

Radović je kazala da je posebno raduje što je Misija MMF-a u svojim nalazima značajan naglasak stavila na modernizaciju platnog sistema i na dvije važne reforme koje implementira CBCG.

Ministar finansija Novica Vuković saopštio je da je izvještaj MMF-a važan dokument za Crnu Goru, jer dolazi od najznačajnijeg međunarodnog finansijskog partnera i sadrži i pohvale, preporuke i upozorenja.

„Ono što je najvažnije jeste činjenica da su nalazi Misije jasna potvrda stabilnosti našeg sistema i pravca kojim idemo“, rekao je Vuković.

On je kazao da su stope rasta ekonomije znak njenog sazrijevanja, jer rast više ne počiva na kratkoročnim fiskalnim stimulansima, već na stabilnim osnovama tržišta, investicija i održive potrošnje.

Vuković je poručio da Crna Gora ima stabilnu i rastuću ekonomiju, zdrav bankarski sektor, istorijski nisku nezaposlenost, snažnu fiskalnu disciplinu i jasnu posvećenost reformama.

MMF preporučuje ograničenje rasta zarada u javnom sektoru, eliminaciju neproduktivnih poreskih olakšica i štednju prihoda od koncesione naknade za aerodrome.

„Preporuke MMF-a vidimo kao potvrdu da smo na pravom putu i kao partnerstvo koje nas vodi ka našem najvažnijem cilju – održivim javnim finansijama i punopravnom članstvu Crne Gore u EU do 2028. godine“, rekao je Vuković.

Komentarišući preporuku MMF-a oko ograničavanja zarada u javnom sektoru, Seshadri je objasnio da se ne misli na pojedinačne zarade, već na ograničavanje stope rasta ukupnog fonda zarada.

„Recimo, ako država potroši određeni procenat budžeta na zarade, da rast toga fonda zarada treba da bude ograničen“, rekao je Seshadri.

Preporuka MMF-a Vladi je da se u naredne tri godine ne dozvoli da stopa rasta ukupnog fonda zarada u javnom sektoru pređe ukupnu stopu inflacije.

Vuković je na to pitanje dodao da je kroz sprovedene mjere poboljšan standard građana i da se prepoznaje i pozitivan uticaj fiskalnih mjera koje su Vlada i Ministarstvo finansija sproveli u cilju očuvanja prihoda i povećanja efikasnosti poreskog sistema.

Na pitanje da li je MMF ocjenjivao posljedice reforme Evropa sad 2, odnosno značajnog smanjenja doprinosa za penzioni sistem, Seshadri je odgovorio da je ta reforma uticala na trendove u bankarskom sektoru, jer je primjetna veća voljnost banaka da pozjame novac ljudima kojima to ranije nijesu htjeli da urade.

MMF je projektovao pad prihoda od doprinosa za socijalno osiguranje od usvajanja Evrope sad 2 na 1,6 procenata BDP-a.

Vlada, kako je podsjetio, sa druge strane pokušava da uvede mjere na prihodnoj strani, koji bi trebalo da nadoknade te gubitke koji su bili predviđeni i projektovani.

On je kazao da MMF previđa deficit između 3,5 i 3,7 odsto BDP-a, dok Ministarstvo finansija predviđa 3,5 odsto.

Na pitanje da li se može govoriti o nezavisnosti CBCG ako se uzme u obzir da je parlamentarna većina odbila da imenuje dva viceguvernera koja je predložila Radović, Vuković je odgovorio da on lično i Vlada apeluju da se taj proces završi u ovoj godini.

Seshadri je kazao da mora da bude očuvana operativna nezavisnost CBCG.

„CBCG obavlja brojne funkcije koje zahtijevaju vrlo specijalizovane vještine. Naći i identifikovati prave aplikante koji će moći da rezultiraju korist CBCG i finansijsku stabilnost, je od apsolutnog značaja“, rekao je Seshadri.

Radović je kazala da se, na njen zahtjev, sastala sa dijelom poslaničkih klubova, ali da je tražila od predsjedika Skupštine da sa svim poslaničkim klubovima obezbijedi sastanak, na kojem će ona predstaviti kandidtate za viceguvernere.