Vojni analitičar Aleksandar Radić komentarišući za Antenu M izjavu iranskog zamjenika ministra spoljnih poslova Madžida Tahta Ravancia da zemlje članice Evropske unije koje se pridruže napadima SAD-a i Izraela na Iran postaju legitimne mete Irana, kaže da Teheran ima samo sredstva odbrane na raspolaganju, te da ne može da preduzme ofanzivna dejstva koja bi bila smislena.

“Mogu samo da se oslone na balističke rakete i dronove i da na taj način pokažu da žele da pruže otpor, ali šteta koju mogu da nanesu je ograničena”, naveo je Radić.

“Na duže staze mogu da pritisnu zapad i Izrael, tako što šalju poneki dron, naravno to uznemirava javno mnjenje. Mogli bi da odu i korak dalje, ali to bi za njih predstavljalo veliki politički rizik, a s druge strane vrlo malu ako ne i marginalnu vojnu dobiti. Naime mogli bi da upute tu i tamo neko sredstvo i efekti koji bi se mogli očekivati bili bi izuzetno skromni, naravno to bi bila vijest broj 1, to bi uznemirilo javno mnjenje, ali stvarna šteta bi bila kontrolisana”.

Radić napominje da ne treba zaboraviti da je komanda Kuds imala tajnu operaciju u istočnoj Bosni 1994. godine.

“Znači, ne bi to njima bio prvi put, ali to je političko samobistvo. Preduzeti neku terorističku akciju, poslati neku grupu u Evropu je samo čin puke mržnje, ne nešto što bi moglo da bude smisleno u okviru vođenja rata. A zapravo, ipak, Teheran pokušava da ostane za sad u tim okvirima, da pokaže da su oni država koja se brani, koja ima ideju i ono malo podrške na koju mogu da računaju, sažaljenja na poziciju žrtve u kojoj su sad, izgubili bi podrušku u bilo kom terorističkom aktu. Znači, s jedne strane mogu da upute neku balističku raketu dometa do 2000 km da zahvate do prostora Balkana ili neki dron koji je ekvivalentan, to bi bilo vojno beznačajno i prema Iranu bi izazvalo mržnju. S druge strane mogu da podstiču i da organizuju terorističke akcije, što je zapravo moralno samobistvo”.

Govoreći o mogućnosti završetka rata, Radić kaže da nije lako riješiti iranski problem.

“Mislim da su sprovedene temeljne pripreme i mislim da su Amerikanci i Izraelci napravili neke konkretne političke scenarije koji stoje iza primjene sile jer vojska je samo sredstvo. Amerikanci su tokom dvije dekade rata protiv terora omanuli zato što nisu napravili političku ideju. Vojska je uradila svoje, narede generalima, oni isplaniraju neku operaciju, uđu u Irak, zauzmu Bagdad zaposjednu teritoriju Avganistana, ali nije pronađeno odgovarajuće održivo rješenje za život tih zemalja. E tu su napravili veliki istorijski promašaj. E sad, ako su naučili lekcije, prvo su smislili šta žele se Iranom, a onda su krenuli u rat”.

Vojni analitičar ističe da bismo mogli zamisliti scenario da poitički nezavisnici sa terirotorije Irana ili separatištičke grupe, demontiraju režim Mula, i da se život nastavi dalje u nekoj formi kompromisa u kojoj će budući Iran pružiti garanacije da neće više imati nuklearni program i da neće više nikad preduzeti operacije kakve je vodila komanda Kuds.

“To je zapravo prioritet Izraela, koji vodi iza sjenke, vrlo snažan rat sa svojim motivima za svoju bezbijednost. Iz ugla Izraela ne smije da postoji u budućnosti ideja da Iran ima snagu koja bi njih mogla da ugrozi, i ako od toga pođemo kao procjene, onda to podrazumljava promjenu vlasti u Iranu. Predsjednik Tramp je već rekao, u više na vrata, da traže bezuslovnu kapitulaciju, znači riječ je o agresiji sa radikalnim ciljem, doduše za sad ne otvara se tema i potencijalnog zaposijedanja teritorija, odnosno ulaska savezničkih snaga na teritoriju Irana. Ali, ako podvučemo crtu, pitanje je politička ambicija. Očigledno je da amerikanci žele promjenu vlasti, sad da vidimo kako su to namjeravali, da na talasu vojne kampanje sprovedu u dijelo”, zaključio je Radić.