Članstvo Srbije u Evropskoj uniji podržava 43 odsto građana Srbije, trećina je protiv, dok reforme neophodne za članstvo podržava dvije trećine građana, pokazuje novo istraživanje javnog mnjenja koje je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije.

Ukoliko bi sjutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate članstvo Srbije u EU?”, 43 odsto građana Srbije glasalo bi za, 32 odsto protiv, dok uopšte ne bi glasalo 13 odsto, a 12 ne zna šta bi odgovorilo na to pitanje, rezultat je najnovijeg istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“.

Dvije trećine ispitanika (65 odsto) smatra da bi reforme neophodne za ulazak u EU trebalo sprovoditi, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.

Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, 28 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator, a iza njih se nalaze Kina, Rusija i Norveška.

Trećina ispitanika upoznata je sa činjenicom da se u Srbiji sprovode projekti finansirani EU sredstvima, a taj procenat je još veći u pograničnim oblastima, gdje 48 odsto anketiranih zna da se u njihovim sredinama sprovode projekti u okviru prekogranične saradnje. Više od 80 odsto njih se u potpunosti ili djelimično slaže da vide konkretne rezultate sprovođenja ovih projekata finansiranih iz fondova EU.

Da bi i država i oni lično imali koristi od članstva Srbije u EU, smatra 38 odsto učesnika istraživanja.

Najviše koristi imale bi velike kompanije, industrija, mala i srednja preduzeća prema mišljenju 35 odsto ispitanika, zatim zdravstvo (11 odsto), školstvo (10 odsto), te sudstvo i socijalna zaštita (po sedam odsto).

S druge strane, 21 odsto građana misli da će domaća poljoprivreda najviše izgubiti ulaskom Srbije u EU.  

Borbu protiv korupcije i reformu zdravstvenog sistema (po 17 odsto), bolju zaštitu ljudskih prava, reformu obrazovnog sistema (po 12 odsto) i reformu pravosuđa (11 odsto) građani vide kao najznačajnije i kao one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život. Sledeće po važnosti su im unapređenje poljoprivrede (11 odsto) i bolja zaštita životne sredine (10 odsto).

Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja mogućnost putovanja unutar EU (15 odsto), više mogućnosti zapošljavanja (14 odsto), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (13 odsto), ali za 13 odsto ispitanika predstavlja i rizik da izgube sopstveni kulturni identitet.

Veliki broj građana (41 odsto) izrazio je spremnost da, ako je to s ciljem ulaska u EU, izmijeni dosadašnje životne navike, kao na primjer da počne da odvaja smeće za reciklažu, da plaća kauciju za PET ambalažu, da štedi energiju i vodu. Trećina navodi da bi bila spremna da mijenja i svoje radne navike, prije svega radno vrijeme, dužinu godišnjeg odmora, beneficije koje na poslu ima.

Na pitanje u kakvom bi društvenom sistemu voljeli da žive, građani kao uzor najprije navode Švajcarsku (25 odsto), a potom Njemačku (20 odsto) i Norvešku (14 odsto).

U istraživanju je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, na teritoriji Srbije, bez Kosova i Metohije, prema standardu Evrobarometra, saopštilo je Ministarstvo.